Мапа топлотних извора ЈКП ”Чачак” Чачак

Историјат развоја производних капацитета

1984.године град Чачак је имао преко 60 индивидуалних котларница у власништву града и привреде, а у ширем центру града било је око 10 котларница, не рачунајући етажна грејања домаћинстава. За потребе грејања коришћене су велике количине угља, мазута, лож уља. У циљу да се спречи даље загађење града коришћењем индивидуалних котларница, Скупштина општине града донела је одлуку да комунална организација „Комуналац“ ООУР „Парно грејање“ буде носилац израде Студије о топлификацији града Чачка. На јавној лицитацији изабрано је предузеће „Јанко Лисјак“, као израђивач Студије топлификације града Чачка.

У оквиру Студије предвиђено је да извор топлоте буде индустријска Енергана предузећа Фабрике хартије, а од Енергане до главне топлотне подстанице (ГТПС) предвиђен је био паровод у дужини од око 300м.

Градња даљинског система грејања, у дужини од око 11км, почела је у пролеће 1985.године и током градње извршено је прикључивање 7 котларница на СДГ-а (П+13, Немањина 47, Балканска 20, Светозара Марковића 36, 7.Јули 14, Солидарност В, РК „Партизанка“), а тиме је извршено и њихово претварање у топлотне подстанице. Прва фаза радова до раскрснице код Хотел Мораве завршена је у јесен 1985.године.

Израђена Студија није дала решење за проширивање система топлификације и постепено гашење блоковских и индивидуалних котларница, а тиме ни њихово претварање у подстанице.

Проширивање и даљи радови на изградњи главних водова даљинског дистрибутивног система завршени су до 1987.године.

Током 20 година коришћења и рада даљинског система грејања, средства за одржавање су постала веома висока, а застарео систем регулације онемогућавао је оптимизацију производње, па је предузеће извршило изградњу нових топлотних извора из донације Европске агенције за реконструкцију (ЕАР).

Према програму ЕАР-а, крајем децембра 2007.године, извршена је супституција котларнице фабрике ’’Слада’ и до краја грејне сезоне 2007/2008.године извршена је доградња Градске топлане са проширењем постојећег топлотног капацитета од 10МW уградњом новог котла од 35МW. Укупни капацитет Градске топлане постао је 35+10 МW и обезбедио је квалитетнији и поузданији систем грејања постојећих прикључених корисника, али не и значајније прикључивање нових корисника.

Изградњом прикључног гасовода за Градску топлану постигнути су прави ефекти увођења обновљивих извора енергије и нових технологија.

Донацијом ЕАР-а извршена је и изградња топлане „Шумадија“ на природни гас (алтернативно гориво: мазут) и изграђен је топловод ка корисницима у насељу „Центар“, чиме је до децембра 2007. године 13 котларница у центру града прикључено на топлотни извор „Шумадија“  (изгашенo je 8  котларницa на мазут и лож уље и 5 котларница на угаљ у самом центру града) и извршено је њихово претварање у топлотне  подстанице. У истом пројекту је изграђено и још 5 нових топлотних подстаница на овом топловоду. Изградњом топловода који се снабдева енергијом из топлане „Шумадија“ остварен је:

– значајан еколошки аспект заштите ваздуха у насељу „Центар“, односно знатно је смањено јако велико аерозагађење центра града, имајући у виду да је према анлизама Завода за заштиту здравља центар града био загађен у просеку 200 дана у години изнад дозвољених граница.

– Елиминисан је огроман губитак примарне енергије горива (губитак је био због котлова који су били веома стари и имали изузетно низак степен корисности).

– извршено је смањење утрошка енергената у односу на испоручену топлотну енергију, а ова уштеда је дала свој пуни показатељ већ у наредној грејној сезони 2008/2009.

У оквиру пројекта и донације ЕАР извршена је и  реконструкција система за управљање и надзор топлотног извора „Љубић кеј“, у оквиру које је инсталирана аутоматска станица PMC2 произвођача Neuberger – Weishaupt.

На станицу је повезана постојећа инструментација (сензори, трансмитери) и извршена је замена оне која није била компатибилна са новим системом. Инсталирани су нови фреквентни регулатори за 2 циркулационе пумпе, снаге 45кW, са заштитиним функцијама. У склопу овога монтирани су и разводни ормани у којима је уграђена нова мерна и склопна опрема.

Уведени су и имплементирани нови алгоритми у софтверу за управљање и надзор, који су омогућили бољу регулацију и већу поузданост система. Модернизација није обухватила постојеће горионике, који су задржани из претходног периода.

ЈКП ‘‘Чачак’’ Чачак је након донација ЕАР-а вршило производњу топлотне енергије у 3 стабилна већа топлотна извора. Изграђена постојења обезбедила су сигурну основну делатност предузећа и имају и изузетно висок степен корисности, раде аутоматски са потпуним применама мера енергетске ефикасности и заштите животне средине, што је довело и до великог смањивања утрошка примарног горива и продуката СО2, СО2 и NОx.

Укупан топлотни капацитет предузећа, након донације ЕАР-а, чинили су изграђени и постојећи топлотни извори и 2 блоковске мазутне котларнице “Солидарност 5“ и “Нушићева“, капацитета 8МW, које су биле у статусу тзв. “хладне резерве“, а укупан конзум грејне површине износио је 88,12МW.

Постојећи топлотни капацитети задовољавали су потребан топлотни конзум, који се из године у годину повећавао.

ЈКП ‘‘Чачак’’ Чачак тежи даљем максималном искоришћењу и модернизацији својих производних постројења, тако да повећањем њиховог степена корисности доведе до веће енергетске ефикасности истих.

У програму КfW4 (2012-2015) предузеће је постигло изузетно велику оптимизацију дистрибуције топлотне енергије у систему грејања у граду Чачку, што је омогућено заменом магистралних кракова вреловодне мреже у дужини око 5км и повезивању корисника са котларница „Нушићева 21“ и „Солидарност 5“ на дистрибутивну мрежу из Градске топлане, као и повезивањем две дистрибутивне мреже топлотних извора градске топлане и „Шумадије“ у тзв.“прстенасти рад“. У програму КfW4 одустало се од набавке котла капацитета од 22МW у градској топлани и уградње SCADA система, због присутне економске кризе у друштву, која је условила смањење купаца топлотне енергије.

САДАШЊЕ СТАЊЕ ДИСТРИБУТИВНОГ СИСТЕМА

Тренутни режим дистрибутивне мреже топлотног извора Градске топлане, која топлотно снабдева највећи број корисника грејања, је 130/80 ̊С, а тренутни режим дистрибутивних мрежа топлотних извора Шумадије, Винаре, Љубић кеја и Просвете је 110/75 ̊С. Предвиђа се и снижавање режима на разводну температуру 110 ̊С и ниже, а све у циљу смањења производних и дистрибутивних трошкова.

Тренутни режим унутрашње топлотне инсталације је 90/70 ̊С, али се предвиђа и снижавање радног режима на разводну температуру 75 ̊С и ниже, све у циљу повећавања угодности за корисника и повећања енергетске ефикасности производње и дистрибуције топлотне енергије.

Предузеће је 2009.године учествовало у програму институционалних промена у оквиру кога је донета Одлука о условима и начину снабдевања топлотном енергијом Града Чачка („Сл. Лист Града Чачка“ 9/2010).

Предузеће је извршило уградњу мерила утрошка топлотне енергије у свим топлотним подстаницама на својој топлотној опреми и обрачун услуге грејања врши према тарифном систему и усвојеној методологији у оквиру документа Тарифни систем за обрачун прикључне снаге и испоручене топлотне енергије града Чачка („Сл. лист града Чачка“ бр. 11/2011 и 14/2011).

У даљој визији бржег развоја града и веће изградње нових насеља града Чачка планира се и повећање постојећих производних капацитета.

На систему се, у овом тренутку, налази укупно 342 топлотне подстанице, од којих је 235 активних, 51 неактивна, 44 кућне топлотне подстанице и 12 фиктивних.

Тренутна грејна површина је око 527.100м2. Стање 5 највећих топлотних извора, који топлотно снабдевају 521.322м2 (98,9% укупне грејне површине), као фактор који опредељује стратегију динамике развоја, је следећи:

„Градска топлана“ је капацитета 45 МW и покрива конзум од 364.647 m2 грејне површине (велики степен корисности). Грејно подручје обухвата делове Алваџинице, Немањине улице, локације: 7. јули, Трнавска – до центра града, Авенија липа, конзумно подручје блоковских котларница „Солидарност 5“ и “Нушићева 19“. Основни енергент за рад „Градске топлане“ је природни гас. Реконструкцијом магистралне вреловодне мреже у улици Светозара Марковића, која представља везу топлане “Шумадија“ и „Градске топлане“, омогућило се да топлотни конзум топлане „Шумадија“ пређе на снадбевање топлотном енергијом са Градске топлане. Планираном реконструкцијом пумпне станице, омогућила би се већа производња топлотне енергије за планиране нове кориснике у зони топлификације са тренутно постојећом снагом. Уградњом економајзера на малом котлу, поред већ постојећег на великом котлу, повећала би се ефикасност топлане у целини. Предвиђено је и да се изврши замена котла капацитета 10 МW котлом капацитета 25 МW. Дужина трасе дистрибутивног система, који се топлотно снабдева из овог топлотног извора је 22.936м и еквивалентног је пречника 120мм.

Топлана ’’Шумадија’’ је капацитета 14,50 МW и покрива конзум од 64.030 m2 грејне површине (обухвата подручје центра града, до Рајићеве и Железничке улице и РК ’’Партизанка’’). У центру града, изградњом топлане, угашено је 11 мазутних котларница и претворене су у топлотне подстанице, а планирано је гашење и још једне (једине) преостале котларнице и претварање исте у подстаницу. Од 2011. године из топлане „Шумадија“ греје се цео центар града, јер је прикључено још 7 топлотних подстаница које су раније биле на систему грејања из Градске топлане. Реконструкцијом пумпне станице у топлани „Шумадија“ на бази хидрауличког прорачуна вреловодне мреже, омогућило  би се  савлађивање знатно  већих задатих напора на систему. Овим се стварају услови да Топлана „Шумадија“ и „Градска топлана“ буду два топлотна извора на једном систему даљинског грејања. Дужина трасе дистрибутивног система, који се топлотно снабдева из овог топлотног извора је 2.147м и еквивалентног је пречника од 100мм.

Топлана ’’Љубић кеј’’ је укупног капацитета 15 МW (за сада инсталисано 10 МW) и покрива конзум од 59.645 m2 грејне површине. У 2008. години је извршена модернизација и реконструкција система регулације, надзора и управљања. Предвиђено је проширење топлане за још један котао од 5МW, али за сада нема интересовања за увођење грејања колективног становања Приштинске и Книћанинове улице. Садашњи топлотни капацитет топлане има још резерве и могућности повећања топлотног конзума. Због техничке застарелости горионика, произведених 1998. године, неопходно је извршити замену горионицима нове генерације. Ради повећања степена корисности котловских јединица планира се уградња економајзера на котловима. Дужина трасе дистрибутивне мреже за топлотни извор „Љубић кеј“ је 1.737м, еквивалентног пречника 110мм.

Котларница ’’Винара’’ је укупног капацитета 4,5 МW и покрива конзум од 25.793 m2 грејне површине. Дужина трасе дистрибутивне мреже за топлотни извор „Винара“ је 1.108м, еквивалентног пречника 80мм.

Котларница „Просвета“ је укупног капацитета 2,2 МW и покрива конзум од 7.207 m2 грејне површине. Дужина трасе дистрибутивне мреже за топлотни извор „Винара“ је 186м, еквивалентног пречника 80мм. Застарелост постојеће котларнице на мазут условила је неопходност изградње нове котларнице „Просвета“ (енергент је гас), капацитета 2 МW и новог прикључног топловода који ће повезати постојеће објекте и нови објекат Медицине рада.